Sto se tice kulture, mi imamo neka kulturna desavanja ali ekonomske ili politicke koristi od svega toga nemamo.
Svaki nas film sem Sotrinih filmova koji se snimio je po meni besmislen, nema nista u njemu pozitivno, nikakvu poruku normalnu da posalje narodu. Pobedjivali smo u inostranstvu sa filmovima u kojima se o nama govori lose, sprdamo se i rugamo sa nama samima. Kakav utisak posle tog filma ima stranac. Samo da bezi sto dalje od te zemlje i tog naroda i nista vise. Amerika je drzava koju ceo svet zna samo po filmovima a dali je tamo takav stvaran zivot ko na filmu. Svaki covek mnogo vremena u zivotu provede gledajuci filmove i dajte da pravimo nesto sto narod zeli da gleda a ne neke gluposti koje nemaju nikakvu poruku, poruke koje zivot obesmisljavaju. Mi imao toliko veliku istoriju i toliko zrtava smo dali u toj istoriji ali nema mesta za te zrtve na nasem filmu. Mi imamo toliko dobrih tema u kome nas mogu prikazati pozitivno kao narod ali mi nista nismo uradili po tom pitanju, mi jednostavno sebe uvek prikazujemo u negativnom svetlu. Svako zeli lep kraj filma, mi uvek imamo los kraj filma sa negativnom porukom. Dokle i dokle sebe prikazivati losim ljudima i losim narodom. Ne postoji makar koliko ja znam nas film snimljen u toku i posle ovoga rata koji o nama Srbima govori pozitivno ili ima srecan kraj. Jesmo li mi toliko los narod. Ili imamo toliko lose scenariste i rezisere. Ili ti ljudi sebe vide kao pozitivne i poznate samo ukoliko pljuju po sebi i nama.
Istoriski dogadjaj od koga smo mogli napraviti jedan istoriski spektakl film “Boj na Kosovu” nismo iskoristili a ogroman novac smo bacili u nekakve bezvezne filmove. Mora se snimiti taj spektakl sa najacim svetskim glumcima i reziserima onako kako zapad zeli da vidi istoriske dogadjaje a da to ujedno i nama odgovara. Da smo to snimili pre cetrdeset godina sasvim sigurno je da bi mediska kampanja o Kosovu i nasem apsolutnom pravu na njega bila drugacija.
Mi nismo snimili svoju najvecu tragediju u istoriji Prvi svetski rat u jedan film. A imamo roman "Srpska Trilogija". U drugom svetskom ratu su nam se desili strasni zlocini a na pocetku ove tragedije svet nije imao razumevanje za nas Srbe. Arcibald Rajs je morao da obustavi istrage o zocinima nad Srbima iz razloga bratstva i jedinstva i onda smo doziveli jako losu sudbinu u drugom svetskom ratu. Istu gresku ponavljamo i danas. Mozemo li snimiti film ili seriju o Arcibaldu Rajsu.
Odnosi sa okruzenjem bi trebali da budu dobri ali istorija ne sme da se prekraja na nasu stetu. Mi moramo da snimimo film jer film se najbolje pamti kao "isotija" o stradanju naseg naroda o sva tri rata proslog veka. Prekrojena istorija i lazni dogadjaji ne smiju da budu nasa istorija i mi se moramo boriti svim silama da nasa istorija bude i poznata i priznata a za tako nesto danas nema bolje reklame od filma.
Srpski narod nikada i nigde nije pokazao u makar jednom filmu svoju najvecu tragediju koncentracioni logor Jasenovac i mi kao nacija smo duzni to da uradimo i prema zrtvama i prema pokolenjima. Zato sto se o toj tragediji zahvaljujuci upravo ne jugoslovenskim nego srpskim komunistima cutalo sada se licitira sa zrtvama dali je to 40 hiljada ili je to 700 hiljada. Nije dalek vremenski period kada ce uopste biti postavljano pitanje dali su tamo uopste ubijani Srbi. Da tamo nisu stradali Jevreji to pitanje bi se vec danas postavljalo. I na nasu zalost veliki broj Srba bi branio tu teoriju.
Danas kada je proslo vreme mora da se napravi jedan komplet DVD od najmanje 10 komada koji bi prikazali hronologiju dogadjaja u ovom ratu istinito bez ikakvih zakljucaka da ostave gledaocu da sam izvuce zakljucke. Mi krijemo danas svoje zrtve, nas je sramota sto one postoje a dali smo mi krivci za ovaj rat i dali smo ga mi zapoceli i dali smo mi Srbi imali prava na neku teritoriju u SFRJ ukoliko se raspadne na osnovu nasih zrtava iz prvoga i drugoga svetskoga rata. Pravo smo imali ali ga nismo znali materijalizovati. Mnogi zaboravljaju, ali ja cu ih podsetiti da je samo Srbija u prvom svetskom ratu dala 63% muskog stanovnistva. Zna li neko od Vas koji ovo citate koliko je to zrtava za jedan narod. Mi smo na te zrtve pljunuli, u ime cega, jugoslovenstva ili danasnjeg evropejstva.
Ministarstvo kulture ce u znak secanja na svesrpske zrtve do sada a koje su se desile me gde i ma kada predloziti Skupstini usvajanje jednoga dana kao praznika a da naziv tog praznika bude "Dan Zrtava". Ovo je jako potrebno jer smo svoje zrtve poceli zaboravljati pa da makar tim jednim danom odamo pocast svojim zrtvama. Bilo bi dobro kada bismo tog dana poceli da pobrojavamo svoje zrtve gde, kada i kako su stradale. Neki Srbi su vec zrtve iz prethodnog rata 1999 god. zaboravili. Ove godine smo na godisnjicu imali prilike da cujemo preko medija oprecne izjave o broju nasih zrtva od kako oni kazu NATO bombardovanja umesto pravog izraza NATO agresije. Broj zrtava u medijima je bio razlicit i kretao se od 2.500 do 3.500 dok je materijalna steta bila od 30 milijardi do 100 milijardi dolara. Znali li ili postoji li bilo ko u drzavi ko zna koliko je stvarno zrtava bilo u NATO agresiji. Drzavno tuzilastvo nije reagovalo da makar kaze koliko smo imali zrtava i kolika je bila steta. Ti podaci kod njih postoje. Mislim da pametnom ovde dalji komentar ne treba.
Ministartsvo kulture mora da pokrene inicijativu da se donese Zakon o dodeli imena ulicama po imenima licnosti i Zakon o groblju velikana Srbije ili Srpskih velikana.
U Zakonu o ulicama se mora jasno precizirati ukoliko se dodeljuje ime neke licnosti koje je to vreme koje mora da prodje da bi se nekoj ulici moglo dati ime neke licnosti. Mora da se u Zakonu precizira da se ime neke ulice moze dati po nekoj licnosti tek posle 50 godina od dana smrti te licnosti. Mora da prodje vremenski period da istorija da sud o toj licnosti i njegovom delu.
Sto se tice groblja velikana tu predlazem da se oformi jedno novo groblje i u njega se mogu sahranjivati licnosti posle 70 godina od dana smrti. Danasnje groblje velikana je sramota srpske drzave jer tamo ima ljudi koji to i ne zasluzuju i jedino merilo da bi se neko tamo sahranio je pripadnost politickoj partiji tog vremena. Ta praksa mora da prestane. Posle normalne sahrane i vremenskog perioda od 70 godina, SANU pokrece inicijativu da se nekalicnost moze sahraniti na groblju velikana. Potom se ukoliko to prihvati SANU pokojnik vadi iz dotadasnjeg groba, bude izlozen javnosti recimo 7 dana a potom uz vojdne i drzavne pocasti bude sahranjen u groblje velikana.
Zalosno je da Beograd nema muzej vostanih figura. Uz svo uvazavanje Jagodine zar nije zalosno da ljudi koji se u Beogradu bave kulturom nisu se setili da Beograd ima takav muzej. 1974 godine sam bio u Londonu i tamo video taj muzej. Koliko vremena treba da prodje da bi Beograd dobio taj muzej.
Sasvim slucajno sam u manastiru Vracevsnica video i odusevio se namestaju koji je porucila i koristila porodica Obrenovic. Namestaj je star preko 100 godina i sve je rucna izrada. To je za narod Srbije i strane turiste nevidljivo a tako je lepo. Koliko li se samo takvih lepota krije po podrumima i budzacima. Po cijem se to nalogu tako radi. E pa ti ljudi po cijem se to nalogu radi moraju biti oznaceni i sklonjeni iz kulture. Ima li ko da ode u Manastir Vracevsnicu i zamoli ih da daju to u neki muzej u Beogradu da to vidi ceo svet. To je nasa istorija.
Ministarstvo kulture ce svake godine organizovati u Beogradu kao srpskoj prestolnici sabor KUD-ova kako iz zemlje tako i dijaspore recimo u Julu i Avgustu mesecu da u goste pozove i KUD iz drugih zemalja sveta. Da napravi jednu binu na Beogradskom uscu i da se ta manifestacija tamo tradicionalno odrzava.
Cuo sam iz dosta pouzdanog izvora, mada ne stojim iza toga da je originalan dokument "Dusanov Zakonik" danas u Iranu i tamo se cuva u njihovom muzeju. Ima li ko to da proveri. Ako je istina kako da ga dobijemo i gde da ga stavimo da ne propadne. Pisao sam nasoj ambasadi da to provere ali mi se niko nije ni javio ni odgovrio. Zasto. Mozda je bolje tamo i da ostane jer nece propasti.
Nama se danas na TV u takozvanim zabavnim emisijama nudi najobicniji sund a taj isti sund bi morao da se posebno oporezuje da bi prave vrednosti dobile na znacaju. Da bi se prave vrednosti imale od cega finansirati. Mora se osnovati strucna komisija koja bi pesme proglasavala sundom i shodno tome bi ti CD u ceni imali veci porez. Recimo ucesce tih sund pevaca u raznim emisijama bi se reklame vise oporezivale. Vrednosti se ne smiju kriti i stideti se njih.
Danas ovi rialiti programi obesmisljvaju zivot i ucesnike gotovo svode na nivo zveri. Zasto, da bi samo neko zaradio. Toliko prostakluka, toliko psovki pa to zasluzuje da plati ogroman porez.
Nekada su postojali a sada vise ne festivali kako narodne tako i zabavne muzike. Sto se tice muzike po mom misljenju kao da poslednjih 20 godina zabavna muzika ne postoji, nema prave zabavne muzike, lepe pesme, poneka pesma i to je sve, stoga drzava mora da razmislja i u tom pravcu. Dobra muzika donosi drzavi i narodu uopste dobrobit od kulturne do materijalne.
Ministarstvo ce da pristupi i izradi projektne dokumentacije i krene u izgradnju zgrade Srpske Drzavne Opere. Ta zgrada treba da bude nesto najsavremenije na svetu i da bude mesto koje ce svaki turista u Beogradu da obidje. Nesto nalik na Becku zgradu gde se svake godine odrzava novogodisji koncert. Naravno treba obici sve takve zgrade u prestolnicama Evrope i sveta i uraditi nesto originalno. Da se tamo odrzavaju Opere kao i pozorisne predstave, kongresi, muzeji, kino predstave i sva znacajnija kulturna desavanja. Svake godine drzava mora da organizuje razne svetske ekonomke skupove i tim povodom da se organizuju i operske predstave kao i koncerti sinfoniskih orkestara iz zemlje i sveta. Recimo svake godine 27.06 mozemo da organizujemo vidovdanski koncert ozbiljne muzike u cast Kosovskog boja a da koncert izvode napoznatiji svetski orkestri sa vrhunskim dirigentima i da budu pozvane iz sveta licnosti iz oblasti politike, kultute, biznisa. Ekonomksi kongresi bi nam znacajno pomogli da budemo u korak sa svetskim ekonomksim desavanjima i da znamo sta je to u planu sto se ima nameru graditi ili raditi. Informacija je obican novac ako samo znamo za nju a ako iskoristimo informacije onda je to extra novac. Recimo u jednoj godini da se odrzi najmanje 4 kongresa i to prve godine: energetika, poljoprivreda, zdravstvo, finasije. Sledece godine: obrazovanje, kultura, bezbednost i ekologija. I tako u krug. Pozivati na te kongrese sve u svetu najpoznatije licnosti a efekat bi bio sledeci. Stalno smo u centru desavanja i svakim danom sve vise promovisemo svoju zemlju kao jedan nezaobilazan faktor a mi dobijamo sve vise i vise turista a samim tim se i drzavni budzet sve vise puni. Ne treba zaboraviti da je efekat uvek ekonomski.
Takodjer na svakom brdascetu u Srbiji odakle puca lep pogled treba razmisljati o gradjenju "srednjovekovnih zamkova". Sem lepote same drzave u buducnosti to ce biti turisticke atrakcije i sav profit ostaje nama a to je najbitnije i to je nas cilj. Ti "zamkovi" mogu odlicno da posluze umetnicima i moraju se stalno organizovati likovne kolonije kako umetnika iz zemlje tako i poznatih umetnika iz inostranstva. Profit je cilj i mi se moramo staviti bas u tu funkciju. Recimo ima jedno jako lepo mesto u selu Orascu odakle puca odlican pogled na vrhu brda gde bi drzava mogla da sagradi jedan veoma lep zamak i da nudimo svima u svetu koji su u sukobima da bas tu organizujemo mirovne konferencije. Bili to javni ili tajni pregovori nije bitno ali bitno je da to bude kod nas. Mi uvek moramo biti ti koji ce se nametati prvi, ne da cekamo nego da nudimo inicijativu prvi. Mi uvek moramo biti u centru informacije.
Kultura veoma znacajno moze da utice na ekonomiju naroda ako se pravilno usmeri.
Mediji
Prvo se mora osnovati Savet za Medije ili se mora reorganizovati i reformisati danasnja RRA.
Osnovna funkcija tog Saveta je da napravi jedan Pravilnik sta su to vesti i kakve vesti i kako mogu da se objavljuju.
Postoji masa vesti danas koje se objavljuju senzancionalisticki tako da gotovo deluju pozitivno a stvarni rezultat tog dogadjaja je negativan. Bezveznim vestima se daje veliki publicitet dok se od kljucnih vesti i problema bezi i kriju se. Novinari danas nemaju nikakve kritike ka vlastima ili su te "kritike" i nacin objavljivanja u funkciji pravdanja vlasti.
Danasnje istrazivacko novinarstvo ne postoji ili sto je jos gore ovo koje postoji se bavi istrazivanjem u nekom proteklom periodu da bi posluzilo postojecoj vlasti u obracunu sa opozicijom. To nije istrazivacko novinarstvo. Istrazivacko novinarstvo ne postoji u drzavnim medijima niti drzavni mediji smeju jednu rec da kazu a koja bi povredila vlast. Recimo, nijedan medij nije se usudio da postavi pitanje ko je to ko je stao iza prvo hapsenja pa pustanja na slobodu zamenika minsitra infrastrukture, jeli on to nesto iznad nas supermen pa ne moze on da ide u zatvor, mozda on ne podnosi zatvor.
Zaista, danasnja RRA mora da ima snagu i funkciju da ugasi emisije tipa "Farma" i onih bljuvotina, i zabava mora da ima granice. U svetu ne postoje mediji sa drzavnom frekvencijom koji mogu da pricaju nesto protiv drzavnih i opstih interesa nacije i naroda, kod nas to moze.
Na opstu zalost nacije imao sam prilike pricati sa buducim novinarima i niko od njih mi nije rekao da ce raditi po licnoj savesti nego ce raditi po nalogu urednika a dali je urednik iskren ili potkupljiv. Po ovom sistemu novinar i ne mora da ide u skolu niti da studira. Pravih novinara je sve manje a poslusnika sve vise.
Sto se tice RTS tu se mora radna snaga svesti na maximalno do 1.500 ljudi te da se placnje RTS vrsi preko racuna za struju. Za Srbiju drzavu od skoro 180 Opstina i stanovnistvom od nekih 8 miliona cifra radnika RTS od oko 4.000 je bezobrazna. Imao sam priliku razgvovarati sa radnicima RTS koji su mi rekli da je cifra od 1.500 radnika sasvim dovoljna za funkcionisanje drzavnog programa. Sve ostale medije treba privatizovati te pojacati kontrolu pisanja i vestima iz medija. RTS treba da ima tri kanala. Prvi kanal za vesti iz zemlje i sveta te serije i obrazovno zabavni program. Drugi kanal za Sport i zabavu a treci za parlament i privredu. Svi ostali elektronski mediji u privatizaciju.
Neshvatljivo mi je da drzava danas nema nijedan pisani medij u svom vlasnistvu i da pisane medije kupuju tajkuni. Ta praksa nije dobra i ona ce da se promeni.
Ukoliko imate interesovanje za ovo minsitartstvo molimo Vas da se javite i posaljete svoju viziju ovoga ministarstva. Ovo je samo moj predlog.
Sveto pismo u ovom minsitarstvu mora da bude srednjorocan i dugorocan plan te da sve mere koje se predlazu i preduzimaju moraju da budu u toj funkciji.