Predlog Ekonomskog programa

Ovo nije konacan program te svaka nova ideja je dobro dosla.

Srbija je drzava koja ceka buducnost sto za njenu buducnost uopste nije ni dobro ni povoljno, Srbija mora da aktivno ucestvuje u kreiranju buducnosti. Najveca snaga jedne nacije je u mozgovima ljudi. Ako se mozgovi pravilno upotrebljavaju onda ce ta nacija brze ici napred. Ne postoji nesto ili neka sila koja moze mozak da pobedi. Mozak je najjace oruzje na svetu i stoga ga treba pravilno upotrebljavati. Mi, Srbi sa ovih prostora smo veoma izdrzljiv narod, mnogo izdrzljiviji od drugih, veoma pametan i lep narod ali i veoma neorganizovan narod, a rezultat neorganizacije je da smo samo u proslom veku imali 5 ratova i od toga veoma aktivno ucesce u dva svetska rata iz kojih smo izlazili brojcano daleko manji nego sto smo u te ratove ulazili. Sto ce u prevodnom smislu reci da mozak uopste nismo koristili. Svi nasi problemi u proslom veku su rezultat prvenstveno nase neorganizovanosti te slabe i lose ekonomije. Stoga nasa ekonomija mora da bude veoma stabilna i veoma jaka.

Prvo se mora postaviti dugorocan, srednjorocni i kratkorocni cilj ekonomskog programa.

Prvi, dugorocan cilj ovog ekonomskog programa je NATALITET.

NATALITET je problem broj 1 i posledica svih nasih dosadasnjih problema, te se sve mora okrenuti ka resavanju tog problema kao i sve ekonomske mere moraju da budu usmerene u tom pravcu. Cilj je, da u narednih 100 godina, Srba bude 100 miliona. Sto se tice teritorije zivecemo na teritoriji koja bude potrebna narodu od 100 miliona ljudi. Danas smo nacija u izumiranju.

Godisnjim gubitkom og 35.000 ljudi Srbija ce imati sve vece i vece ekonomske probleme. U bliskoj buducnosti zbog gubitka stanovnistva cemo imati daleko vece opterecenje na penzioni fond jer nece imati ko da ga puni a penzionera ce biti sve vise i vise dok ce se istovremneo problemi javljati i u zdravstvu, obrazovanju, gradnji i odrzavanju infrastrukture jer nece biti stanovnistva i nece imati ko da daje pare za te oblasti. Natalitet je goruci problem o kome se svako vece mora pricati na TV koliko je po drzavu i narod stetna ovakva situacija. Ali se istovremneo moraju i preduzimati mere za resavanje ove katastrofalne situacije. Predlog mera mozete videti po ministarstvima, sta koje ministarstvo mora da uradi da bi se ova situacija izmenila.

Beizlazna situacija ne postoji, postoje samo ljudi i narodi koji znaju izlaze iz bezizlaznih situacija i koji neznaju izlaze iz tih bezizlaznih situacija, ali izlaz uvek postoji.

Samo u proslom veku Srbi su imali 5 ratova i ti ratovi su Srbe kao narod kostali jako mnogo: kako u ljudstvu, tako pokrstavanjem i asimilacijom u druge narode, a tako i u materijalnom i ekonomskom smislu. Na kraju veka smo izgubili gotovo sve: ljudstvo, pokrsteni i asimilovani, materijana i ekonomska dobra i teritoriju. I sve to iz razloga jer vodeci ljudi, Srbi u proslosti a koji su bili u vlasti nisu gledali dalje i dublje u buducnost. Da su koristili mozak umesto poltronstva Srba bi danas bilo verovatno nekih 30 miliona sa mnogo vecom teritorijom nego na kojoj se danas Srbija nalazi. Tog poltronstva cemo morati konacno da se resimo. To poltronstvo je bilo iskljucivo za licnu korist bez ikakve koristi po narod i naciju. Od sada sve moramo da postignemo iskljucivo mozgom, natalitetom, maksimalnim razvojem ekonomije, shvatanjem situacije u svetu, kreiranjem a ne cekanjem buducnosti.

Svaki Srbin ma gde i ma kada bio rodjen ima bezuslovno pravo na drzavljanstvo Srbije a to moze da bude i trece ili cetvrto drzavljanstvo.

Svi Srbi bez obzira na godiste rodjenja a koji su poreklom sa teritorija danasnje Hrvatske, BiH, Crne Gore i Makedonije moraju danas bespogovorno da uzmu i to drzavljanstvo. Svako novorodjeno dete bilo gde u svetu rodjeno mora da dobije drzavljanstvo svojih predaka i tako cemo se vremenom brojno pojacavati na tim podrucjima. Jednoga dana u buducnosti kada budemo vecinski na toj teritoriji, a stvorimo politicke i ekonsomske uslove te prijatelje u svetu tu teritoriju cemo pripojiti Srbiji bez ispaljenog metka. Neke prijatelje cemo imati a neke cemo i platiti. Niko ama bas niko ne sme da proda svoju imovinu u tim drzavama drzavi ili bilo kom gradjaninu te drzave.

Ako uzmemo samo primer Hrvatske danas tamo je ostalo jako mnogo nepokretne imovine i treba da razmisljmao kako da upotrebimo danas tu imovinu u nase ciljeve. Nacin postoji. Ne zaboravite, zemlja je jedina stvar koja se ne moze napraviti.

Za svu imovinu koju imaju hrvatske, slovenacke ili bilo koje druge strane kompanije ovde u Srbiji, bi se vremenom otkupile po trzisnoj ceni i presle u ruke Srba. Srbi u BiH ne smiju prodavati svoju imovinu u Federaciji i oni moraju imovinu da kupuju u samoj Federaciji. Kupovati samo zemlju.

Nama te teritorije pripadaju i po bozanskom i po zemaljskom pravu. Mi smo tu zemlju debelo do sada platili krvlju i zrtvama i sada je ostalo da je platimo parama i da konacno za sva vremena bude nasa.

Ako bi svi Srbi ciji su pretci rodjeni ne teritoriji danasnje Hrvatske uzeli hrvatsko drzavljanstvo verujem da bi danas Srbi sacinjavali oko 40% drzavljana Hrvatske. Koliko smo daleko od cilja.

Srpske glavesine i politicari do sada nikada nisu vodili racuna o svom narodu koji je promenio veru, koliko je to Srba i koliko smo mi izgubili, nisu pokusali da ga vrate a promenom vere taj Srbin je mislio da menja i naciju. Koliko smo stete od toga imali gledajuci nase zrtve. Nacija i pripadnost narodu se stice cinom rodjenja dok se vera dobija cinom krstenja. Nacija i pripadnost narodu se ne moze promeniti nikakvim aktom ili recima. Pripadnost odredjenim genima se ne moze menjati ni promenom naziva, ni recima, ni papirom, ni bilo kakvim aktom.

Nase bivse politicke glavesine su napravili situaciju da najcistiji deo Srba koji zive u Crnoj Gori se odvoje od ostatka Srba i zapocnu strahovitu kampanju mrznje prema nama Srbima. Zasto. Jer nisu na vreme srpske glavesine i poltroni hteli da vide, shvate i preduzmu mere da do takve situacije ne moze doci. Sada isto to nase glavesine rade sa Vojvodinom a sutra ce nasa deca da imaju probleme. Ove probleme proizvode iskljucivo Srbi.

Sa jedne strane cemo se boriti za povrat nasih odlutalih Srba u maticu kao i Srba koji su promenili veru i pokusavaju se asimilovati u druge narode a sa druge strane Natalitet cemo podizati pomocu ekonomije i mera koje su navedene po ministarstvima u srednjorocnom i dugorocnom planu.

Sa 100 milona ljudi nikada vise necemo morati da ratujemo ni sa kim. 100 miliona ljudi je ozbiljno trziste. Ovako mali, sitni, kao trziste gotovo beznacajni, razjedinjeni te narod koji ne koristi mozak smo jednostavno osudjeni na ceste ratove te na propast i nestajanje.

Sto se tice okupiranih teritorija (Kosova i Metohije) tu je situacija drugacija jer tamo su preko brda na razne nacine stigao jedan drugi narod u hordama i pomocu srpskih poltrona te na kraju i pomocu NATO agresije isterao srpske starosedeoce. Kosovo je nasa otvorena rak rana i ono ce morati da se resi. Pitanje statusa okupiranih teritorija ce se opet otvoriti ma sta ko govorio i radio. Kako situacija u svetu ide a Kina i ostale zemlje Brika sve vise jacaju mi danas imamo srece sto su naklonjeni nama i niko od njih nije priznao okupirane teritorije kao nezavisnu drzavu. Srbija mora dobro da razmisli dokle ce biti takav stav u tim drzavama jer poslednji potezi nase spoljne politike u SB UN ne idu nama u prilog. Srbija se za te dane koji dolaze mora spremati od danas a onda jednom problem resiti za sva vremena. Zapad slabi i pitanje je vremena kada ce NATO otici sa okupiranih teritorija iskljucivo zbog nedostatka para.

Mozda ce sutra doci vreme da cu se ja morati odreci javno ovoga cilja i ja cu se toga cilja javno i odreci ali u meni taj cilj je amanet i radicu maksimalno na njegovom ostvarenju. A tako radite i Vi i cilj ce biti ostvaren. Ovaj cilj je za nas sveto pismo i on ce biti ostvaren u narednih 100 godina. Ne gledajte u reci, gledajte u dela.

Drzave ispod 40 milona ljudi nisu sposobne da budu efikasne drzave bez ogromnog napora celog stanovnistva. Veca koncentracija stanovnistva na manjim teritorijama kako tako moze da funkconise u miru. Malo trziste poskupljuje cene i smanjuje konkurentnost privrede, veliki troskovi infrastrukture, veliki socijalni, penzioni, zdravstveni i obrazovni fondovi pojedose takve drzave. Svako smanjenje drzave automatski za sobom povlaci smanjenje trzista i veliko opterecenje i privrede i stanovnistva. Vodi li neko racuna o ovom problemu.

Drugi, srednjorocni cilj ekonomskog programa je da Srbija za 50 godina bude najsnaznija i najstabilnija ekonomija Evrope.

Ako ovaj cilj postavimo kao srednjorocni cilj brzo cemo se resiti svih nepotrebnih i otezavajucih propisa na koje danas nailazimo a koji veoma znacajno koce razvoj privrede. Razmisljacemo daleko drugacije nego danas. Videcemo i posao i pare svugde. Iz danasnje defanzive cemo preci u ofanzivu i daleko brzi razoj. Od jedne razuzdane kvazi drzave kakva smo danas cemo preci u jednu drzavu koja ima svoj cilj. Kao narod pocecemo da odrastamo i cenimo sebe i svoje kapacitete. Da bismo ostvarili dugorocni cilj prvo moramo da postignemo srednjorocni cilj. Jakom ekonomijom cemo resiti sve nase nedace. Ako smo pred ratom, platicemo da ne ratujemo. Nemojmo se zavaravati ratova ce biti jos dugo, ljudska rasa nije na tom stepenu razvoja svesti da vidi koliko je zlo ratovati.

Do sada se javio veci broj ljudi sa pitanjem kako mislim da moze srednjorocni cilj da se ostvari ako su razlike izmadju nase ekonomije i ekonomija zapada danas tolike u njihovu korist.

Ova ekonomska kriza ce toliko razoriti ekonomije zapada da ce konacna posledica te krize biti izjednacavanje snage njihovih privreda sa snagom nase privrede a obe ekonomije ce biti jako lose. Ako nas narod prihvati danas ovaj program kao svoj program na nama je da odmah realizujemo niz antikriznih mera iz ovoga programa i tako prvi krenemo u izlazak iz krize a istinski izlazak iz krize se vidi samo i iskljucivo u zaposljavanju stanovnistva u proizvodnji. Posledica ce biti da cemo brzo biti u ravnopravnom polozaju sto se tice snage ekonomije. (dodato pocetkom septembra 2011).

Treci, kratkorocni cilj ekonomskog programa su prvenstvano ustede a paraleno sa ustedama i iniciranje pokretanja proizvodnje od strane drzave. Gradnja fabrika i privatizacija kroz vreme pod tacno odredjenim uslovima su pocetak oporavka srpske privrede.

Prva mera su ustede u drzavnoj administraciji i drzavnim firmama gde god se stigne a prostora ima na sve strane jer se rasipa sve i svugde. U roku od mesec dana bice javno objavljeno koliko drzavna adminsitracija koristi automobila kao i strukturu tih automobila, koliko goriva, koliki su troskovi odrzavanja tih automobila, koliko su telefonski troskovi, troskovi struje, troskovi vode, troskovi sluzbenog putovanja, troskovi plata, te ostali materijalni i nematerijalni troskovi Vlade itd... U roku od 6 meseci se ljudstvo mora svesti na meru iz 2.000 godine a visak automobila da se proda i da se dodje do optimalnog broja potrebnih i stedljivih automobila. Novac koji danas ide na plate drzavnih sluzbenika ce se preusmeriti na investicije direktno u proizvodnju.

Druga mera za pokretanje proizvodnje je konacno objava na sajtu carine sta je to sta se sve uvozi i u kojim kolicinama, da bi eventualni investitori i drzava odmah pokrenuli izgradnju proizvodnih kapaciteta. Kada potencijalni investitor udje recimo u maloprodajni objekat ili veletrgovinu on moze da vidi sta je to sto se uvozi ali ta informacija ga nece naterati na investiranje ali ako zna u kojim kolicinama se to uvozi tada ce da razmisli dali da investira ili ne. Rok za ovu meru je 7 dana od dana stupanja na vlast. Ova mera je pocetak oporavka drzave i njoj se mora podrediti sve. Sem pokrivanja domacih potreba nesto bi trebalo ipak i da pretekne za izvoz a samim tim bi smanjili devizni deficit i krenuli na put suficita mada je on sada dosta daleko.

Mi danas imamo najjeftiniju radnu snagu u Evropi cak jeftiniju od cene radne snage u Kini recimo u Sangaju i to nam nesto jasno govori i ukazuje. Imati najeftiniju radnu snagu u Evropi a nemati veliku proizvodnju pritom imati skupe i nekonkrentne proizvode, to nam nesto govori da nije u redu sa nama sa nasim unutrasnjim ekonomskim sistemom i organizacijom, ovde nikako ne treba da se pozivamo i opravdavamo na ekonomsku krizu u svetu, ovo je nas problem i taj problem moramo da krenemo da resavamo. Mi za razliku od svih drugih danas u Evropi i svetu imamo osnovne pretpostavke za daleko, daleko brzi razvoj. Ova situacija nece trajati vecno. Resenje postoji i moze se videti kroz mere u minstrastvima, sta ko treba da uradi da bi se ova situacija promenila. Bez kvalitetne proizvodnje nema osptanka ni razvoja drzave i naroda.

Danasnji Vojno Tehnicki Institut bi se odmah preimenovao u Naucno Tehnicki Institut i njegova oblast delovanja bi bila sem vojne i u komercijalne svrhe. Novi NTI bi okupio znanje svih instituta tehnickih i prirodnih nauka u jednu celinu. Ovaj Institut bi bio krovni Institut prirodnih i tehnickih nauka u Srbiji. Svaki investitor (bila to drzava, fizicko ili pravno lice) bi mogao da se obrati NTI za neku tehnologiju proizvodnje i NTI bi davao tehnologiju proizvodnje a za uzvrat bi dobio recimo deo vlasnistva u toj firmi i na taj nacin za sebe obezbedio dugorocno finansiranje i daleko veci ulaz nauke u proizvodnju i privredu. Mnogi nasi naucnici bi na ovaj nacin sebi obezbedili dobar i stabilan posao te stabilno finasiranje i nebi odlazili vani. Kroz vreme danasnji VTI ili novi NTI bi postao nesto poput NASE. Mnogi naucni radovi danas bi bili u prilici da vide svetlo dana.

U okviru danasnjeg VTI ili novog NTI ce se odmah osnovati tehnoloski savet posebno za svaku oblast privrede koji ce davati resenja koje i cije tehnologije da se koriste i prednost ce svakako imati one kompanije koje ponude tehnologiju a da bi se proizvodnja opreme te tehnologije mogla obavljati u Srbiji.

Danas imamo jako mnogo slobodnog poslovnog prostora koji bi se veoma brzo priveo nameni samo nam fale prave i kvalitetne tehnologije a to bi NTI mogao ponuditi na osnovu objave na sajtu carine sta je to i u kojim kolicinama sto se uvozi.

Treca mera je redukcija Skupstine Srbije. Skupstina Srbije mora da promeni Ustav i da se smanji sa 250 poslanika na 51 poslanika. Prvenstveno zbog usteda i lakseg rada. Ako postoji danasnji sistem po kome je stranka vlasnik mandata onda je potrebno da se ukine takva Skupstina i da Skupstinu predstavljaju samo sefovi stranaka jer ostali moraju da glasaju kako sef kaze ili lete iz stranke sto im sprecava realizaciju bilo kakve ideja u koju veruju. Obzirom na broj poslanika potrebno je svakom obezbediti stan koji ima pravo da koristi samo dok je narodni poslanik i ni dana vise i tako smanjiti troskove "putovanja" i smestaja. Radna nedelja poslanika je od ponedeljka do cetvrtka u Skupstini a petkom da poslanik prima gradjane u svom mestu odakle dolazi iz "baze". Ko ne moze ovaj tempo da izdrzi ne mora ni da bude poslanik. Vlasnik mandata je poslanik i moze da ga izgubi pod tacno preciznim uslovima a prvi uslov je nedolazak na skupstinska zasedanja ili neprimanja gradjana petkom. Takodjer se mora precizirati i vreme koje poslanik mora da provede na skupstinskom zasedanju a ne da je po hodnicima i restoranima. Nikakve benificije niti posebne penzije posle prestanka mandata poslanika, kao i svaki drugi gradjanin. Biti poslanik je pre i iznad svega veoma velika cast za svakog casnog coveka. Plate poslanika se moraju redukovati i ne smeju prelaziti vise od 1.000 evra mesecno sa svim primanjima sve dok traje kriza. Meni licno je nashvatljivo da u Skupstini sede i ovu drzavu vode ljudi koji nemaju jednoga dana radnog iskustva u privredi, posebno proizvodnji. Rok za izmenu ovog dela Ustava je na drugoj sednici Narodne Skupstine.

Cetvrta mera je redukcija i prestanak placanja poslanika lokalnih parlamanata i autonomne pokrajine do okoncanja krize. Kome god se ova mera od lokalnih i AP Vojvodjanskih parlamantaraca ne svidi moze odmah istoga momenta da napusti lokalani i AP Vojvodjanski parlament. Sto vise forsirati postene i sposobne ljude iz lokalne samouprave da se angazuju.

Opsti Zakoni koje Skupstina treba odmah da usvoji su:

Zakon o drzavnim sluzbenicima. Zbog povrede ili neizvrsavanja radnih obaveza, primanja ili trazenja mita, podrzavanja monopola, pored otkaza sledi i gubitak radnog staza u PIO fondu kao i krivicna odgovornost. Sva imovina stecena na ove nacine mora da se oduzme. Pod drzavnim sluzbenicima se podrazumevaju svi koji rade u drzavnoj upravi, drzavnim preduzecima kao i postavljeni cinovnici od strane vladajuce strukture u tom periodu. Broj drzavnih sluzbenika mora da se svede na meru koju drzava moze da podnese a ne na zelje politickih stranaka da udome svoje kadrove. Makasimalan broj drzavnih sluzbenika se mora vratiti na broj koliko ih je bilo 2.000 godine a ne kao danas gde ih ima preko 500.000 u celoj Srbiji, a samo u vladinoj adminsitraciji oko 35.000 zaposlenih ili bolje receno nezaposlenih koji primaju platu. Danas 65% drzavnog budzeta se koristi za plate drzavnih sluzbenika i sva se discipilina danas uvodi da bi drzavni sluzbenici imali redovnu platu a nije bitno za radnike iz privrede dali ce oni uopste primiti platu. Bitno je samo da drzavni sluzbenici prime platu odredjenog dana u mesecu. Ovo bih nazvao silovanjem vecine od stane manjine koja je potpuno neproduktivna i u mnogo slucajeva stetna i po naciju i po drzavu. Danas se drzava zaduzuje prvenstvano zbog plata drzavnih sluzbenika a ne zbog investicija. I ovoj praksi ce doci kraj dali preko ovoga programa ili na neki drugi nacin ali ova praksa je neodrziva i to mora da bude jasno i politickim strankama i tim zaposlenim administrativnim radnicima. Rok za izradu i usvajanje ovoga Zakona je 1 mesec dana a za otpustanje viska zaposlenih i svodjenje na predlozenu brojku je 6 meseci. Visak opreme u kompjuterima dati u skolstvo a visak poslovnog prostora odmah izdati u zakup.

Zakon o izborima i izabranim poslanicima, te obavezi gradjanstva za izlazak na izbore. Da bi uopste postojala demokratija potrebni su izbori a izbori se organizuju da bi gradjani glasali. Za svake izbore drzava izdvaja velika finansijska sredstva a onda se redovno desava da gradjani nece da izlaze na izbore. Ta praksa mora da prestane. Ako gradjnain ima pravo da bira ima i obavezu da izidje na izbore i njegov neizlazak treba sankcionisati nekom kaznom bilo novcana ili neka druga. Ako drzava postuje njegovo pravo izlaska na izbore i on ima obavezu da izidje na izbore. Nemoze drzava da dzaba trosi pare. Tim Zakonom bi bila precizirana i prava i obaveze kao i uslovi pod kojim poslanik moze da izgubi mandat. Takodjer odmah mora da se ukine obelezavanje naroda prilikom glasanja jer mi to pre lici na obelezavanje stoke nego neki civilizovan cin. Obelezavanje kaziprsta na izborima je odlika trecih nepismenih, zaostalih zemalja. Zakonom propisati kaznu ukoliko neko glasa dva puta. Konacno jednom srediti glasacke liste. Cela Srbija treba da bude jedna izborna jedinica. Rok za donosenje ovoga Zakona je 6 meseci od dana stupanja na vlast.

Treba ukinuti funkciju Drzavnog Sekretara te se ozbiljno pozabaviti platama svih direktora i drzavnih funkcionera. Ne moze direktor neke drzavne Agencije imati platu vecu od Predsednika drzave ili Premijera ili nekog ministra. Kome god se ovo ne svidja od direktora agencija mogu odmah istoga sekunda da podnesu ostavku i napuste tu funkciju a prethodno dobijene plate da vrate. Rezultati njihovog rada su danasnja katastrofa u kojoj se privreda i naroda nalaze. Ukoliko uopste postoji potreba za tim Agencijama a drzava to moze finansirati na ta mesta izabrati menadzere po konkursu bez ikakve protekcije ili da je clan neke partije. Iskljucivo i iskljucivo profesionalce.

Nemam precizne podatke koliko mesecno kostaju plate drzavnih sekretara ali mislim da nisu ispod milion evra ili 12 miliona Evra godisnje. Za tih 12 miliona Evra moze da se godisnje izgradi najmanje 12 proizvodnih pogona po pedesetak zaposlnih. Nikakvu korist mi od tih drzavnih sekretara nismo videli. Ovo sa platama drzavnih cinovnika i direktora drzavnih preduzeca je cista i bezocna pljacka iza kojih stoje politicke stranke i novinari koji uporno o tome cute a bave se beznacajnim stvarima. Rok za ukidanje funkcije drzavnog sekretara je ODMAH kao i svodjenje plata direktora Agencija i drzavnih preduzeca. Za bezobrazno visoke plate drzava ce traziti povracaj novca.

Mozda gresim ili nisam dobro cuo na TV ali ako je verovati mediskim vestima za svako poslanicko mesto u Skupstini Srbije politicka stranka dobija godisnje po 10.000 evra. To je bezobrazluk i odmah mora da se ukine ta praksa a bogami i da se te pare vrate u budzet. Svako ima pravo na organizovanje ali ne i na otimanje para od budzeta. To su dobrovoljne organizacije i neka se same finansiraju od clanstva. Kada pitate stranacke lidere svaki tvrdi da ima preko milion clanova pa neka ih oni onda finansiraju. Svaka zloupotreba drzavnog novca u stranacke svrhe se mora sankcionisati a pare vratiti u drzavnu kasu.

Drzavna revizorska kuca je danas mala i sve je to po zelji i volji vladajuce strukture. Ona mora da se prosiri i da kontrolu poslovanja drzavnih preduzeca, ministarstva i ostalih drzavnih organa moze da vrsi i poreska inspekcija. Danas je potpuno nelogicno da kontrolu gradjnastva i firmi radi poreska inspekcija a kada su drzavni organi u pitanju tamo nema niko pristupa sem ove revizorske kuce za koju sam siguran da i pored sve "javne podrske" trpi i velike pritiske vlasti. Ukoliko poreska inspekcija dodje do nepravilnosti u poslovanju politickim stranaka ima obavezu da predlozi Ustavnom Sudu gasenje te stranke.

Drzava mora da osnuje Nacionalni Savet za mentalno zdravlje nacije cija funkcija bi bila da tacno utvrdi i jasno obznani jedan dokument koji bi jasno propisao pravila ponasanja medija u Srbiji. U tom savetu treba da sede prvenstveno psiholozi koji ce da propisu kakve se to vesti mogu i kako objavljivati. Nepridrzavanje tog dokumenta od strane medija bi automatski dovodilo do gasenja tog medija. Potpuno je nelogicno da danas jednom okorelom kriminalcu i ubici u medijima bude posveceno toliko prostora, vremena i slika a toliko se malo govori ili uopste ne govori o velikim ljudima koji se svakodnevno krecu medju nama, koji su olicenje humanosti i postenja. Cak je i ministar policije sebi dao slobodu da tog kriminlaca svojim "slvodobitnickim pojavljivanjem" u medijima sto vise promovise. Jos malo je falilo pa da znamo dali je taj kriminalac tog momenta u wc ili ne. Gradjani, deca i omladina gledajuci i citajuci takve vesti gube istinske vrednosti u sebi, to je tiho stanje koje ih vodi u defetizam i depresiju. Svakom coveku koji za nesto tvrdi da se ne moze se ne sme dozvoljavati da svoj defetizam siri na okolinu a posebno ne putem medija. Borba protiv negativne energije u narodu mora da se pokrene i dobije. Danas u narodu ima toliko negativne energije, defetizma i depresije i funkcija tog saveta bi bila kako pomoci da se to stanje promeni i prevazidje. Vreme za formiranje ovoga saveta je 1 mesec dana.

Danasnji sistem medijskog informisanja u Srbiji u kome ne moze da prodje u medijima ni jedan dan a da se ne prica o srpskoj krivici za prethodni rat je opasan posao po dugorocno zdravlje naroda i otezava psihicki zivot svakog gradjanina. A dali je Srbija kriva za prethodni rat i koliko je cinila da ga spreci dok su ga drugi forsirali pitanje je na koji iskren odgovor treba da daju isotricari a ne kojekakvi novinari i nevladini sluzbenici ciji iskljucivi cilj je stavranje sto vece depresije i osecaj krivice u narodu. Preporucio bi svima koji se tim poslom bave da licnim primerom dokazu da osecaju tu krivicu a ne da narodu nabijaju krivicu koja ne postoji. Trenutno je na delu jedan vrlo opasan oblik specijanog rata a njegove posledice su dugorocno gledajuci vrlo razorne po psihicko zdravlje nacije. O ovom problemu i njegovim posledicama niko ne govori ali svi mi licno osecamo u sebi da nesto nije u redu. I pored ovoga problema i pored ekonomskih teskoca stepen depresije u narodu raste sve vise. U prisustvu ovolikog stepena depresije u narodu nije nikakvo cudo sto svakodnevno imamo ovakva ubistva i samoubistva i to nekad i celih porodica. Stupanjem na snagu ovoga programa ova praksa ce odmah da prestane.

Cinjenica je da Srbija nema intelektualnu elitu ili ta elita postoji ali nema prostora za nju u medijima ali to se mora drasticno, drasticno izmeniti. Drzava mora imati intelektualnu elitu pa odgovarala ona vlasti ili ne ali ona mora da postoji i da bude potpuno nezavisna od bilo koga. Danasnje stanje mentalnog zdravlja nacije je dobrim delom i rezultat delovanja "inetelektualne elite" koja danas zauzima medije i siri strasan defetizam i depresiju. Mediji su puni stranackih "intelektualaca" i "politickih, ekonomskih i vojnih" analiticara, takozvanih novinara "experata" i sav njihov "rad" se sveo na to da nam je narod u defetizmu i depresiji danas. Defetizam i depresija jos nikoga nije odvelo u srecu pa nece ni nas.

Ovim putem pozivam tu pravu intelektualnu elitu da se konacno probudi, oseti odgovornost koja joj je od boga i naroda zadata i pokrene se.

Sve snage, apsolutno sve snage moraju da budu usmerene na trazenje NOVIH TRZISTA kako za nase proizvode tako i za sto jeftinije repromaterijale.

Vlada i ministarstva.

U Ustav, ne Zakon o Vladi Srbije, nego bas u Ustav treba uneti odredbu da Vlada moze da ima samo i iskljucivo 15 ministarstava i to:

Ukoliko se zapad okrene za drugi put izlaska iz ekonomske krize tj. ratnu opciju i krene vojnickim putem na ostale zemlje i zemlje u ekonomskom usponu Srbija nikako i ni na koji nacin u tom sukobu ne sme da ucestvuje, neka se oni sami obracunavaju ali bez nas. Mi ni jednog jedinog coveka u tom sukobu ne smemo da izgubimo, niti jedno selo niti jedna kuca da bude spaljena i unistena.

Srbija i Monarhija

Dali je Srbiji potrebana kraljevina ili ne, to treba da odluci srpski narod na referendumu. Moje licno misljenje je da je Srbiji potreban kralj. Prvo, kralj je uvek u svakoj drzavi covek broj 1 i nema razloga da se politicari takmice ko ce biti covek broj 1 u drzavi. Sama funkcija kralja ako je izabran referendumom donosi stabilnost u drzavi. Mi imamo problem oko imena koje bi se moglo prihvati za kralja. To je danasnji prestolonaslednik koji iskreno na tu funkciju ima pravo ali taj covek ne zna cisto da govori srpski jezik i da budem iskren o njemu na vlada bas misljenje koje bi u narodu izazvalo veliko postovanje, stoga smatram za potrebno da se srpske glave sastanu i to pitanje stave na dnevni red te odluce o imenima koja bi se mogla pojaviti kao moguci kandidati za buduceg kralja. Lice za kandidata moze da bude iskljucivo iz loze Karadjordjevica. Odluka o tome dali i koga da stavimo na tu funkciju kralja narod treba da donese u roku od recimo narednih 5 godina. Za taj vremenski period da se bez ikakve zurbe i tenzija razmotre sve mogucnosti i imena koja bi eventualno bila kandidovana za tu funkciju. Potom ukoliko narod prihvati nekoga od ponudjenih kandidata za kralja da se regulise i nacin finansiranja kraljevske porodice, imovina, ovlascenja i obaveza buduceg kralja. Osnovna funkcija bi bila protokolarna nesto poput britanske kraljevske porodice.

Predlog Ekonomskog programa

Opsti Zakoni koje Skupstina treba odmah da usvoji su:

Srbija i Monarhija

Objavljeno: aprila meseca 2011 god.